Почетак > Grad Beograd > 19. beogradski salon vina u Hajatu 8. i 9. decembra 2023.
19. beogradski salon vina u Hajatu 8. i 9. decembra 2023.
- By Vladimir Ilic
- новембар 12th, 2023
- Grad Beograd
- 0 comments
Najava 19. Beogradskog salona vina
U hotelu Hajat će se 8. i 9. decembra održati 19. Beogradski salon vina. Od 12 do 20
sati će vrata Hajata biti otvorena da prime sve poštovaoce ove božanstvene tečnosti,
kao i promotere iz 120 vinarija iz 20 zemalja. Tih dana će se beogradskim
konzumentima predstaviti čak 650 različitih vrsta vina. Karte su u prodaji po ceni od
3000 din i mogu se naći na sajtu tickets.rs. Ako dolazite u Beograd ovim povodom i u
potrazi ste za provereno dobrim smeštajem, pogledajte našu ponudu stanova na dan
na sajtu.
Saloni vina, takođe poznati kao vinske izložbe, vinske manifestacije ili sajmovi vina,
događaji su na kojima proizvođači vina, vinogradari, vinari i distributeri izlažu svoje
vino potrošačima, trgovcima, stručnjacima i ljubiteljima vina. Ovi događaji obično
imaju za cilj promociju i degustaciju vina, pružajući priliku za interakciju između
proizvođača i potrošača. Glavna svrha salona vina je omogućavanje posetiocima da
degustiraju različita vina iz različitih regiona i vinarija. To im omogućava da istraže
različite stilove vina i pronađu svoje omiljeno. Ono što je kuriozitet ovih manifestacija
je što ste ovde u prilici da kupite vino koje vam se dopalo na licu mesta ili neko koje
nije dostupno u vašoj lokalnoj prodavnici.
Uputstvo za početnike
Uživanje u vinu je konzumacija vina s ciljem da se istaknu njegove različite
karakteristike, a ne samo pijenje radi opijanja. Vino pruža poseban doživljaj kada se
pažljivo degustira. Izaberite vino koje odgovara vašem ukusu i hrani s kojom ćete ga
kombinovati i poslužite ga na određenoj propisanoj temperaturi. Crvena vina obično
se poslužuju na sobnoj temperaturi, dok se bela i roze vina hlade. Obavezno koristite
lepe čaše za vino kako biste maksimalno iskoristili njegove arome i ukuse.
Pre nego što probate vino, posmatrajte ga. Pogledajte boju, viskoznost i refleksije u
čaši. Ovo vam može pomoći da procenite njegovu kvalitetu i starost.
Nagnite čašu i pomirišite vino. Pokušajte prepoznati različite arome kao što su voće,
cveće, začini ili drvo. Osetite mirise i pokušajte ih opisati. Nakon što ste procenili
miris, probajte vino. Prvo probajte malu količinu kako biste osetili ukus. Vrtite vino u
ustima kako biste istakli njegove arome i teksture. Razmislite o ukusu vina.
Pokušajte opisati njegove karakteristike, uključujući slatkoću, kiselinu, gorčinu i telo.
Takođe, procenite trajanje ukusa, tj. koliko dugo ukus ostaje u ustima.
Vino je kompleksan proizvod i uživanje u njemu može biti prava umetnost. Nastavite
učiti o vinima, eksperimentišite s različitim vrstama i regionima i istražujte nove
arome i ukuse.
Koje su najpopularnije vrste vina?
Crvena vina se prave od tamnih grožđa i obično su bogata i puna ukusa. Neke od
najpoznatijih sorti crvenih vina su Cabernet Sauvignon, Merlot i Pinot Noir.
Cabernet Sauvignon je poznat po svojoj punoći, zrelosti i bogatstvu ukusa. Vina od
ove sorte često imaju arome crnih voćki poput crne ribizle, zelenih paprika i tanina.
Cabernet Sauvignon je često dominantna sorta u bordo vinima.
Merlot je mekši i puniji od Cabernet Sauvignona. Ima arome crvenih voćki, poput
jagode i maline i manje izražene tanine. Merlot se često koristi za pravljenje vina s
glatkim i punim telom.
Pinot Noir je poznat po svojoj delikatnosti i kompleksnim aromama crvenih voćki,
trešanja, jagoda i začina. Vina od ove sorte obično su svetlija u boji i imaju suptilne
tanine.
Bela vina se prave od svetlih grožđa i često su sveža i voćna. Najpopularnije sorte
belih vina su Chardonnay, Sauvignon Blanc, Riesling i Pinot Grigio. Razlike između
raznih sorti belog vina dolaze od različitih sorti grožđa, zemljišta i klime, tehnika
proizvodnje i stila vina.
Chardonnay je poznat po svojoj punoći i raznolikosti ukusa. Ova sorta vina može biti
lagana i osvežavajuća kada se proizvodi u hladnijim klimama ili bogata i masna kada
se uzgaja u toplijim regionima.
Sauvignon Blanc je čuven po svojoj svetloj boji i osvežavajućim voćnim aromama,
zelene jabuke, citrusa, kivija i trave. Ovo vino može biti suvo i kiselkasto, kao što je
Sauvignon Blanc iz Nove Zelandije, ili malo zrelije i manje kiselkasto, kao što je beli
Bordeaux.
Riesling se smatra jednom od najkompleksnijih sorti belog vina i ima izražene arome
belih cvetova, breskvi i minerala. Riesling može varirati od suvih i svetlih vina, do
slatkih i bogatih stilova.
Važno je probati različite sorte i stilove belih vina kako biste otkrili koji vam najviše
odgovara.
Roze vina se proizvode od crnih i belih grožđa i obično su lagana i osvežavajuća.
Probajte Rosé de Provence, White Zinfandel i Cabernet Sauvignon Rosé.
Sorta grožđa koja se koristi za pravljenje roze vina ima veliki uticaj na ukus i stil vina.
Boja roze vina varira od svetlo ružičaste do tamno roze ili ljubičaste, u zavisnosti o
tome koliko dugo je grožđe bilo u kontaktu sa svojom ljuskom tokom fermentacije.
Kratka maceracija (kontakt s ljuskom) obično daje svetlije nijanse, dok duži kontakt
može rezultirati tamnijim nijansama.
Arome i ukus roze vina variraju od voćnih i cvetnih tonova do začinjenih i zemljanih
nota. Postoji nekoliko različitih stilova roze vina. Provanska roze vina obično su
suva, lagana i osvežavajuća, dok se u drugim delovima sveta često prave roze vina
s višim sadržajem šećera, što ih čini slađima. Osim toga, neka roze vina su slana i
mineralna, dok druga mogu biti punija i sa više tela.
Šampanjac je penušavo vino koje potiče iz regiona Champagne u Francuskoj.
Penušava vina se takođe proizvode širom sveta, a popularni stilovi su Prosecco,
Cava i šampanjac. Dezertna vina su slatka i poslužuju se, kako im i ime kaže, uz
dezerte.
Kako uklopiti vino i hranu?
Pravilno sparivanje vina s hranom može istaknuti arome i ukuse oba, stvarajući
harmoničan spoj. Na primer, lagana bela vina poput Sauvignon Blanca dobro se
slažu s lakim jelima kao što su salate, riba i perad, dok bogata crna vina poput
Cabernet Sauvignona idu uz meso i jela sa bogatim sosom.
Pokušajte da sparite vino i hranu na osnovu sličnih aroma i ukusa. Na primer, bela
vina s aromama citrusa mogu se dobro uklopiti s ribom ili piletinom sa limunom, dok
crvena vina s aromama crnog voća idu uz meso poput junetine i divljači.
Vino iz istog regiona kao i hrana obično se dobro slaže. Na primer, italijanska hrana
obično ide uz italijanska vina, kao što Chianti ide s pastom.
Ako hrana ima začine, razmotrite kako će se to uklopiti s vinom. Roze vina često idu
uz začinjenu hranu, dok desertna vina dobro idu uz dezerte s medom i začinima.
Nema strožih pravila kada je uklapanje vina i hrane u pitanju, pa se slobodno igrajte i
eksperimentište kako biste otkrili nove i ukusne kombinacije.
Kategorije
Najčitaniji postovi
Najbolji bazeni u Beogradu i okolini 10 najboljih po našem izboru!
јул 2nd, 2023
Opustite se i uživajte ovog leta pored bazena Ima li nečeg privlačnijeg […] Read More
Top 5 second hand prodavnica u Beogradu
април 25th, 2023
Kultura kupovine u second hand prodavnicama Sjajan je osećaj kupovati iz druge […] Read More
Najbolji koktel barovi u Beogradu: Top 7 po našem izboru!
јун 5th, 2023
Šta koktel čini tako privlačnim pićem? Danas postoji neverovatno bogat izbor koktela, […] Read More
Top 7 pljeskavica u Beogradu po našem izboru
октобар 17th, 2023
U potrazi za dobrom pljeskavicom u Beogradu Na pitanje koja je najpopularnija […] Read More
Ostavite komentar