Crkva i pijaca – srce prestonice

Hram Svetog Save je naša i balkanska najveća, a u svetu druga po veličini pravoslavna crkva. Ta činjenica postaje potpuno očigledna ako se nađete u njenoj blizini ili direktno ispod glavne kupole Hrama. Grandioznost i lepota hrama ostavljaju bez daha. Hram, koji je ukrašen belim mermerom, spomenik je srpske istorije i kulture. Sagrađen je na mestu gde su Turci spalili mošti Svetog Save, krajem šesnaestog veka. Postoje i verovanja da se naselje Vračar odnosilo na utvrđeni deo grada, koji se nalazi na prostoru današnjeg Tašmajdana, u neposrednoj  blizini crkve Svetog Marka. Ovo monumentalno zdanje s pravom je jedan od glavnih simbola prestonice.

Istorija izgradnje Hrama je veoma burna. Proces izgradnje zasnivao se na dobrovoljnim donacijama i prilozima i plaćanjem doplatnih poštanskih markica, pa je zato trajao duže nego što je bilo očekivano. Sama izgradnja započela je još davne 1879. godine.

Kupola hrama je teška četiri tone i nalazi se na visini od četrdeset metara, ukrašena je mozaikom od 1248 metara kvadratnih, jednim od najvećih na svetu, na zakrivljenoj površini. Na kupolama hrama nalazi se osamnaest krstova, od kojih je centralni, pozlaćeni, visok dvanaest metara. U okviru hrama postoji četrdeset i devet zvona, od kojih je najteže teško preko šest tona, a najlakše jedanaest kilograma. Zvona na Hramu svakog dana u podne sviraju Himnu Svetome Savi.

Ako nije reč o manastiru Kalenić kome je Vasko Popa namenio jednu od svojih najčuvenijih pesama, onda sigurno imamo na umu najpoznatiju beogradsku pijacu i jedno od obeležja Vračara. Još malo,  pa čitavo jedno stoleće, ova pijaca snabdeva Beograđane svežim domaćim plodovima. Upravo zbog takve raznovrsne ponude građani kažu da je i gradskija i gospodskija od svih pijaca u gradu.

Većina pijaca je dobila ime po delu grada u kom se nalazi. Druge, međutim, poput Kalenićeve, Bajlonijeve i Cvetkove, nazive su dobile po imućnim Beograđanima koji su bili upamćeni kao veliki dobrotvori, poklonivši svoja imanja Beogradu.

Tako je Vlajko Kalenić pre 115 godina celo svoje imanje, nasleđeno od oca, papadžije po zanimanju, zaveštao gradu. Na delu njegove zemlje isplanirana je i sagrađena pijaca, koja i danas nosi ime ovog donatora i humanitarca u pravom smislu reči.

Nakon smrti ovog imućnog predratnog Beograđanina formiran je fond, koji je nosio naziv „Fond Vlajka Kalenića, obućara i ekonoma iz Beograda“. Dan-danas ovaj fond ima kao glavnu misiju pomaganje siromašnim učenicima, kulturnim i humanitarnim ustanovama. Njegovo zdanje nalazi se u Svetogorskoj ulici, koja je jedna od  atraktivnijih lokacija za izdavanje i prodaju stanova u Beogradu. Prihod od toga namenjen je za školovanje i dalje usavršavanje učenika i studenata, baš kako je to Vlajko Kalenić i ostavio u amanet svojim testamentom.

Kaže se obično da se mentalitet i duša nekog grada najbolje upoznaju na pijaci. Tu provode vreme ljudi najrazličitijeg socijalnog statusa. Posmatrajući ih, može se upoznati i tempo života, velikodušnost pojedinih ili gramzivost drugih u potrazi za onim što im treba. Dvojica velikana pisane reči i misli, Maksim Gorki i Petar Petrović Njegoš obuhvatili su  trouglasti plato, koji je okružen nizom malih prodavnica, pekara i cvećara – prava varošica u okviru jedne pijace. Ponude na  tezgama su raznovrsne, pored neizostavnog voća i povrća, na Kalenić pijaci mogu se naći i sir, kajmak,  riba, med, a ko želi da se zasladi na licu mesta, na raspolaganju je i poslastičarnica na otvorenom. Duh starog grada i dalje čuvaju kazandžije i kovači, kao i preprodavci najraznovrsnije robe, na nezaobilaznom buvljaku. Pored manjih prodavnica, ovde se nalaze i tezge gde se mogu kupiti moderna garderoba i kozmetika, ali i hrana. Nepisano je pravilo da se mnoge tezge nasleđuju porodično, i većina posetilaca ove pijace ima svog prodavca od poverenja za svaki od proizvoda. Na pijaci se uvek dozna nešto novo, čuju vicevi i raznolike priče, prepričavaju anegdote sa raznih fudbalskih mečeva ili se odigra i pokoja partija šaha. Kalenić pijaca je jedno od najautentičnijih mesta u Beogradu, okružena nekim od najlepših beogradskih ulica. Predstavlja pravo malo carstvo šarenila raznog voća i povrća. Nudi poseban doživljaj, i smeštena je u samom srcu prestonice.

Pijaca je u punom sjaju u periodu od 8 do 14 časova, a najveća gužva je vikendom. Njeni stalni posetioci obično kažu da je ona mesto koja greje dušu svih koji posete Beograd.