Etnografski muzej Beograd – sedište kulturnog života Srba

Jedno od najvećih kulturnih dobara srpske tradicije i kulture jeste Etnografski muzej u Beogradu. Osnovan pre mnogo decenija i dalje privlači pažnju posetilaca. Zanimljivo je da oni kojima je Etnografski muzej  privlačan nisu samo stanovnici Beograda. Naprotiv, mnogo je posetilaca iz unutrašnjosti Srbije, ali i turista iz raznih krajeva sveta.

O značaju muzeja za kulturni život Srba najbolje svedoče same prostorije u kojima su izložene  dragocenosti iz najrazličitijih vremena. Takođe, sve govori činjenica da je muzej do danas opstao i sačuvao svoje blago od zaborava i ratnih neprilika.

Kako stići do „Etnografskog muzeja”?

Etnografski muzej nalazi se u glavnom gradu Srbije – u Beogradu. Ovaj podatak manje-više je poznat svima, ali oko precizne lokacije postoje nedoumice (verovali ili ne čak i Beograđanima). Ukoliko ne živite u prestonici i dolazite iz grada gde su gužve mnogo manje, a tempo života sporiji, onda će vam jedna ovakva istraživačka avantura sigurno prijati!

Pre svega, izaberite dobro društvo,  iznajmite stan na dan, ponesite dobro raspoloženje i pravac u Etnografski muzej.

Budući da je muzej menjao nekoliko lokacija u prošlosti, danas se nalazi u zgradi na Studentskom trgu 13.

Ukoliko pešačite ili koristite prevoz do muzeja i zavisno iz kog pravca dolazite, pažnju vam mogu privući i zgrade i znamenitosti koje se nalaze u blizini. Neke od njih su Zadužbina Ilije M. Kolarca, prostori Biblioteke grada Beograda ili neki od fakulteta duge tradicije i postojanja.

Počeci  rada „Etnografskog muzeja”

Muzej o kome pišemo ima višedecenijsku  tradiciju. Osnovan je davne 1901. godine, ali je do danas prošao burno kroz istoriju.

Naime, Etnografski muzej se nekada nalazio u sklopu Narodnog muzeja Srbije. To je bilo, uslovno rečeno, posebno odeljenje sa predmetima i znamenitostima iz oblasti etnografije. Svi predmeti koji su se tada nalazili u muzeju bili su rezultat višegodišnjeg istraživanja i skupljanja istih. U početku su povodi njihovog prikupljanja bile organizovane izložbe, ali se onda budi interesovanje za tradiciju i kulturni život srpskog naroda. Zbog toga se prilikom istraživanja i prikupljanja etnografskih znamenitosti težilo sveobuhvatnosti prostora do koga je dopirao srpski narod.

Kako je bilo neophodno sačuvati sve te dragocenosti do kojih se mukotrpnim radom došlo, stvorila se ideja o osnivanju zasebnog muzeja etnografskog karaktera. Tada je Stojan Novaković, jedan od istakuntih istoričara sastavio nacrt muzeja, što je dodatno ubrzalo pomenutu ideju. Ona je najzad realizovana 1901. godine, a prva lokacija Etnografskog muzeja  bila je kuća Stevče Mihajlovića, koju je on namenio za osnivanje muzeja.

Muzej kroz istoriju i ratne okolnosti

Etnografski muzej svoj rad započeo je u pomenuoj zgradi. Budući da je svaki početak težak, tako se i u ovom muzeju prvobitno našao veoma mali broj predmeta, knjiga i drugih znamenitosti. Kasnije će se, interesovanjem različitih istraživača, etnografa i istoričara, izbor znamenitosti znatno širiti. To je podstaklo muzej da svoje dragocenosti prikaže kako stanovnicima svoje zemlje, tako i strancima. Zbog toga su vrlo brzo nakon zvaničnog otvaranja muzeja formirane prve postavke, a onda su i počele da se priređuju izložbe, kao i da se srpsko kulturno dobro reprezentuje svetu.

Sve je umnogme dobro funkcionisalo i napredovalo do prvih ratnih neprilika otpočetih Prvim svetskim ratom. Tada  istorija muzeja nastavlja da se razvija u različitim smerovima. Najpre, rat je učinio da dobar deo predmeta, knjiga, spisa, crteža i drugih dragocenosti bude uništeno. U nepovrat je otišlo sve ono do čega se došlo trudom i neprekidnim radom. Stoga je vrlo brzo po završetku rata započeto obnavljanje i nadoknađivanje pretrpljenih šteta. Promene koje će u tom periodu uslediti značajno su uticale na kvalitet muzeja, koji je narušen Drugim svetskim ratom.

Po završetku drugog velikog rata sediše Etnografskog muzeja preseljeno je iz zgrade kuće S. Mihajlovića u zgradu beogradske berze, na lokaciji Studentskog trga 13, gde se i danas nalazi. Sva posleratna istraživanja bila su prava etnografska napredovanja. Doprinela su saznanjima iz ove oblasti koja se uredno čuvaju u brojnim knjigama, člancima, studijama, monografijama i drugim publikacijama. Tradicija i kvalitet rada muzeja do danas su potpuno usavršeni, što ovo zdanje stavlja među najznačajnije beogradske znamenitosti.

Kako „Etnografski muzej” danas izgleda?

Značajna je činjenica da je nakon burne i sudbonosne prošlosti Etnografski muzej ipak opstao. On je danas riznica značajnih segmenata života Srba iz prošlosti. Dodatno samo, to potvrđuje i podatak da se puno istraživalo o tradicionalnoj materijalnoj kulturi, društvenim i porodičnim odnosima, običajima, verovanjima, sujeverju i narodnom stvaralaštvu. Danas istraživanja takođe teku u ovom smeru i teže daljem napretku i usavršavanju.

Takve ambicije paralelno su tekle i sa fizičkim promenama muzeja. Naime, posetom muzeja, lako možete primetiti da su sve dragocenosti raspoređene u nekoliko nivoa, sa preciznim određenjem gde se šta nalazi. Nekoliko stalnih i nekoliko privremenih izložbi doprinelo je znatnoj posećenosti proteklih godina. Sada je jasno kako odlaskom u Etnografski muzej dobijate priliku da se neposredno upoznate sa veoma bogatom prošlošću našeg naroda.

Šta možete videti u muzeju?

Neki podaci ukazuju da Etnografski muzej  danas broji između sto pedeset i dve stotine hiljada muzealija. Među njima nesumnjiv značaj imaju etnografski predmeti, kojih je oko pedeset i pet hiljada. Svi oni su sistematski raspoređeni u nekoliko grupa.

Naime, izvršene su raspodela i grupisanje predmeta prema srodnosti i sličnosti. Tako se formiralo nekoliko zbirki: pokućstvo, privreda, stočarstvo, narodna arhitektura, narodna nošnja, nakit, kultni predmeti i ostalo. Prilikom razgledanja svih predmeta možete dobiti dodatne informacije o svemu što vas interesuje, bilo da je u vezi sa značenjem predmeta ili njegovom istorijom. Pored toga, od kustosa ćete saznati niz zanimljivosti kojima možete upotpuniti doživljaj stečen obilaskom muzeja.

Druge aktivnosti muzeja

Ukoliko ste tip osobe koja se brzo zasiti i umori od razgledanja znamenitosti ili ako ste sve već videli u muzeju, onda vam neke druge aktivnosti koje on nudi mogu privući pažnju. Na prvom mestu Etnografski muzej nudi neposredni doživljaj elemenata prošlosti nekoliko vekova unazad. Međutim, možda niste znali, ali muzej neretko organizuje i predavanja iz ove oblasti. Pored toga, redovni program muzeja čini i Međunarodni  festival etnološkog  filma, koncerti i česte promocije knjiga.

Kako za svakoga ima ponešto, tako postoji i program za najmlađe posetioce. Upravo zbog dečijih radionica koje se u zgradi muzeja organizuju, mališani imaju priliku da se od malih nogu upoznaju sa tradicijom i formiraju svest o prošlosti i kulturi svog naroda. Budući da se radionice organizuju i za odrasle, Etnografski muzej je odlično mesto gde možete provesti vreme sa porodicom, dobro se zabaviti i naučiti puno toga.