Najznačajnije biblioteke u Beogradu

Jedan grad čini njegovo kulturno nasleđe

Jedan veliki grad čini mnogo toga. Pored ogromnog broja stanovnika i površine,
umreženog saobraćaja i impozantnih građevina, srce velegrada je njegovo istorijsko
i kulturno nasleđe. Kao jedan od važnih činioca kulture jesu biblioteke, kao hramovi
ljudskog saznanja i čuvari obrazovanja uopšte. Beograd se može pohvaliti velikim
brojem ovih intitucija i mnoge od njih imaju interesantno poreklo. Pored toga što su
smeštene u predivnim zgradama čiji enterijer i eksterijer oduševljavaju, poseduju
zbirke knjiga od neprocenjive vrednosti za srpsku kulturu. Sastavili smo za vas listu
važnih biblioteka u Beogradu, u kojima možete posuditi knjigu na čitanje, učiti u
čitaonici ili saznati nešto važno iz njihovih arhiva. Ili se prosto diviti njihovoj
arhitekturi i značaju koji imaju za Beograd i njegovu kulturu.

Zašto su biblioteke važne za jedno društvo?

Biblioteke su temelj obrazovanja, kulture, istraživanja i društva. One pružaju pristup
informacijama i resursima koji omogućavaju ljudima da rastu, uče i doprinose
zajednici i svetu oko sebe.
Biblioteke pružaju pristup raznovrsnim informacijama, uključujući knjige, časopise,
enciklopedije, istraživačke radove, internet i druge izvore. To omogućava ljudima da
uče, istražuju, razvijaju veštine i pristupe znanju. One podržavaju obrazovanje na
svim nivoima, od osnovne škole do visokog obrazovanja. Studenti mogu koristiti
biblioteke za proučavanje i istraživanje, dok nastavnici i profesori često koriste
biblioteke za pripremu nastavnog materijala. Biblioteke promovišu pismenost i
čitanje, što je ključno za razvoj veština čitanja, pisanja i komunikacije. Programi za
decu i odrasle često se organizuju kako bi se poboljšala pismenost u zajednici.
Biblioteke čuvaju kulturno nasleđe i umetnička dela, uključujući književna dela,
umetničke kolekcije, arhive i mnoge druge resurse. To pomaže očuvanju kulture i
umetnosti za buduće generacije.
Biblioteke podržavaju istraživače i inovatore pružanjem pristupa istraživačkim
materijalima, časopisima, bazama podataka i drugim resursima. Ovo pomaže
napretku nauke i tehnologije. One su često centri zajednice gdje ljudi mogu sastajati,
učiti, diskutovati i učestvovati u različitim programima i događajima. Ovde se
promoviše društvena interakcija i povezanost. Savremene biblioteke pružaju pristup
digitalnim resursima, e-knjigama, časopisima, audio i video materijalima, što je
posebno važno u eri digitalne transformacije. Arhivi i posebne kolekcije u
bibliotekama često čuvaju važne istorijske dokumente, fotografije i druge materijale
koji pomažu u istraživanju i očuvanju istorije.

Biblioteke u Beogradu

Na teritoriji Beograda postoji preko dvadeset registrovanih namenskih biblioteka, a
bezbroj je onih koje pripadaju školama, raznim institucijama, organizacijama i
fakultetima. U današnje vreme je od izuzetnog značaja pričati o značaju knjige među
svim uzrastima i popularizovati značaj koji pisana reč ima. U to ime pišemo o tri

najznačajnije biblioteke u Beogradu, koje svakako morate posetiti, a vi odaberite u
bogatoj ponudi onih koje postoje, onu koja je vama najbliža ili najdraža.

1. Biblioteka grada Beograda

Biblioteka grada Beograda je, po broju knjiga kojim raspolaže i broju opštinskih
biblioteka koje su njenoj nadležnosti, najveća pozajmna biblioteka u zemlji. U njenom
sastavu se nalazi trinaest opštinskih biblioteka sa teritorije grada Beograda.
Raspolaže fondom od preko 1800000 jedinica smeštenih u 70 objekata. Njeno
sedište se nalazi u kultnoj ulici Knez Mihailovoj 56. Biblioteka se nalazi ovde od
oktobra 1986. godine, u zgradi nekadašnjeg hotela Srpska kruna. Ovaj čuveni hotel
je izgrađen oko 1867. godine kao najmoderniji hotel u Beogradu to vreme. Zgrada je
sačuvala autentični izgled, a dodatno je oplemenjuje lokacija na kojoj se nalazi-na
kraju najlepše gradske ulice i na granici sa najpoznatijim parkom u Beogradu-
Kalemegdanom.

2. Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković

Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković je jedna od najvećih naučnih institucija
na Balkanu. Ovo je prva namenski građena biblioteka u Srbiji. Inicijativu za građenje
ove biblioteke pokrenuo je, između ostalih, Mihajlo Pupin. Pavle Popović i
Aleksandar Čajkanović, čuveni profesori, bili su članovi komisije za osnivanje
biblioteke. Ona je svečano otvorena 24. maja 1926. godine. Glavni njen zadatak je
bio da pomaže negovanju nauke i u svojstvu naučne biblioteke posluži kako njenim
studentima, tako i profesorima, pa i svima koji se bave naukom.

3. Narodna biblioteka Srbije

Narodna biblioteka Srbije osnovana je 1832. godine u knjižari Gligorija Vozarovića.
Za dan biblioteke uzima se 28. februar 1832. kada je knez Miloš dobio pismo o
uređenju biblioteke. U novembru iste godine vladar naređuje da se jedan primerak
svake štampane knjige poklanja biblioteci, pa se na taj način ustanovljava ono što
zovemo obaveznim primerkom. Kako je u toku Prvog svetskog rata biblioteka ostala
bez prostorija, za nju je otkupljena prostorija fabrike na Kosančićevom vencu. Ta ista
zgrada je bila pogođena bombardovanjem u Drugom svetskom ratu, kada je
biblioteka ostala bez književnog fonda koji predstavlja nemerljivo bogatstvo. Naime,
uništeno je više od 500000 knjiga! Posle Drugog svetskog rata fond biblioteke su
darivali mnogi naši značajni pisci i kulturni radnici, pa se on značajno dopunio. Nova
namenska zgrada Narodne biblioteke na Vračaru svečano je otvorena na simboličan
datum kada je i bombardovana, 6.aprila 1973. godine.

Istorija biblioteke

Biblioteke imaju bogatu i dugu istoriju koja se proteže kroz vekove i različite
civilizacije. Prve poznate biblioteke potiču iz drevnih civilizacija. U Mesopotamiji, oko
2000. godine pre nove ere, postojale su table sa klinastim pismom koje su služile
kao rane biblioteke. U drevnom Egiptu takođe su čuvani pisani materijali, uključujući
hijeroglifne tekstove.
Jedna od najpoznatijih drevnih biblioteka bila je Aleksandrijska biblioteka, osnovana
u 3. veku pre nove ere u Aleksandriji. Smatra se da je to bila najveća biblioteka u

antičkom svetu i čuvala je veliki broj knjiga i rukopisa iz različitih kultura. Nažalost,
biblioteka je uništena u seriji požara i razaranja tokom vekova.
U periodu renesanse u Evropi (14. do 17. veka) biblioteke su ponovo postale fokus
intelektualnih i kulturnih aktivnosti. Tada su osnovane mnoge univerzitetske
biblioteke, a vlasnici privatnih kolekcija postali su mecene umetnosti i nauke. U 18. i
19. veku razvoj štampe i rast znanja doveo je do osnivanja mnogih javnih biblioteka
širom sveta. Nacionalne biblioteke, univerzitetske biblioteke i druge institucije postale
su ključni resursi za istraživanje i obrazovanje. U 20. veku, sa razvojem tehnologije,
biblioteke su počele da digitalizuju svoje zbirke i pružaju pristup internetu. Ovo je
transformisalo način na koji ljudi pristupaju informacijama. Biblioteke su se
prilagodile digitalnom dobu, pružajući onlajn resurse i usluge kako bi ostale
relevantne i u 21. veku.

Poreklo reči biblioteka

Reč biblioteka potiče od grčke reči bibliothēkē (βιβλιοθήκη), što znači soba za knjige
ili skladište knjiga. Ova reč se sastoji od dva grčka termina. Biblion (βιβλίον)
označava knjigu ili spis. Grčki jezik je bio izuzetno važan u razvoju nauke, filozofije i
književnosti u drevnom svetu, pa je i termin biblion bio čest u vezi sa knjigama i
spisima.
Thēkē (θήκη) označava sobu ili skladište. Uključivanje ovog dela u reč bibliothēkē
ukazuje na to da se radi o prostoru ili mestu namenjenom čuvanju knjiga.
Biblioteke su tradicionalno bile mesta gde su se knjige čuvale, proučavale i često
kopirale kako bi se sačuvalo znanje. Termin biblioteka se tokom vekova širio i
koristio širom sveta kako bi označavao instituciju ili prostor koji čuva i pruža pristup
knjigama i drugim pisanim materijalima. Danas, reč biblioteka i dalje označava mesto
ili instituciju posvećenu čuvanju i pristupu informacijama u različitim formatima, uključujući knjige, časopise, elektronske resurse i druge medije.