Svetsko takmičenje u veslanju u septembru 2023. u Beogradu

Beograd je domaćin ovogodišnjeg svetskog takmičenja u veslanju

Ove godine će se u septembru na Savskom jezeru okupiti ljubitelji veslanja i sporta
uopšte, budući da je Beograd ovogodišnji domaćin svetskog takmičenja u veslanju.
Od 3. do 9. septembra će Ada Ciganlija ugostiti veslače iz svih krajeva sveta, a
pojedinačne karte i komplet karata za ovaj događaj se mogu nabaviti na sajtu
tickets.rs. Beograd prvi put postaje domaćin svetskog šampionata u veslačkom
sportu za seniore, pa se očekuje dolazak i nadmetanje preko 70 veslačkih ekipa.
Ako dolazite u Beograd kako biste uživali u čarima čuvenog beogradskog mora i
navijali za svoj tim i u potrazi ste za smeštajem, pogledajte ponudu stanova na dan
na našem sajtu.
Na veslačkom takmičenju u julu mesecu Švajcarskoj je srpski tim ostvario izuzetne
rezultate, pa je dvojac osvojio četvrto mesto. Konkurencija je bila izuzetna, a veruje
se da je ovo bila dobra priprema za takmičenje u našoj prestonici.

Veslanje je kombinacija snage, izdržljivosti, tehnike i timskog rada

Veslanje je izuzetno popularan, ali i zahtevan sport na vodi. On kombinuje snagu,
izdržljivost, tehniku i timski rad, što ga čini jednom od najtežih sportskih disciplina.
Postoji nekoliko različitih vrsta veslanja. Skif predstavlja veslanje pojedinca u čamcu
sa dva vesla. Za dvojac na pariće su neophodna dva veslača u čamcu sa dva vesla
svako. Dvojac bez kormilara je disciplina sa dvoje veslača u čamcu sa dva vesla, ali
bez kormilara, što zahteva odličnu koordinaciju između veslača. Četverac na pariće
predstavljaju četiri veslača u čamcu sa dva vesla svako, a četverac može biti i bez
kormilara. Osam veslača u čamcu sa dva vesla svako, najčešće sa kormilarom se
naziva osmac.
Veslanje se izvodi na rekama, jezerima i morima, a takođe je i olimpijski sport. Kako
bi se postigao što bolji rezultat, veslači moraju razviti izvanrednu snagu u gornjem
delu tela, posebno u mišićima ramena, leđa i ruku. Pored snage, ključan je i
usklađeni rad tima, odnosno pravilna sinhronizacija pokreta svih veslača.
Ovaj sport takođe ima i brojne zdravstvene koristi jer veslanje pruža odličan
kardiovaskularni trening i jača mišiće celog tela. Takođe, veslanje se često praktikuje
u rekreacijske svrhe jer je jedan od aktivnih načina da uživate u prirodi i vodi.
Kao i svaki sport, veslanje zahteva odgovarajuću obuku i vežbu kako bi se postigao
uspeh i izbegle povrede. Pravilna tehnika veslanja, trening i ishrana su od velikog
značaja za napredak u ovom sportu.
Veslački klubovi i timovi pružaju mogućnost za socijalizaciju i izgradnju društvenih
veza. Veslači često razvijaju snažno povezivanje s kolegama veslačima i trenerima,
što doprinosi osećaju zajedništva.

Možda niste znali o veslanju…

Veslanje je jedini sport koji je bio deo svakih letnjih olimpijskih igara. Srednje mesto
je uvek rezervisano za najjače i najkrupnije takmičare kako bi se uspostavila
ravnoteža, a kormilar je važan deo svakog tima koji završava prvi u vodi kada se
slavi pobeda.
Veslanje je jedan od najstarijih oblika ljudske plovne aktivnosti i ima dugu istoriju
koja seže unazad hiljade godina. Iako nije moguće sa potpunom sigurnošću odrediti
tačno poreklo veslanja, postoji nekoliko teorija koje objašnjavaju kako je ova
aktivnost nastala i razvijala se tokom vremena.
Jedna od najranijih pretpostavki je da je veslanje prvo nastalo iz potrebe za
kretanjem po vodi u svrhu lova i ribolova. Ljudi su koristili rudimentarne čamce i
drvene ploče kako bi se prebacivali preko vode, a takođe je veslanje igralo ključnu
ulogu u pomorskim bitkama i ratovanju. Stari ratnici i vojnici koristili su veslanje kako
bi upravljali svojim brodovima i omogućili brzo manevrisanje tokom sukoba na vodi.
Veslanje je u nekim kulturama imalo i religioznu i kulturnu dimenziju. U nekim
kulturama, veslanje je bilo deo rituala i ceremonija, dok su drugi koristili veslanje kao
sportske i takmičarske aktivnosti.
Čamac za osmerac težak je manje od 100 kilograma, a iznad vode drži težinu koja
najčešće prelazi 700 kilograma.
Iako deluje da u veslanju radi samo gornji deo tela, istina je da su noge te koje su
snaga zaveslaja.

Savsko jezero

Savsko jezero je udaljeno od centra Beograda samo 4 km i bez njega mnogi
Beograđani ne mogu da zamisle leto. Statistike kažu da ga svakog dana leta poseti
oko 300000 ljudi. Oko Savskog jezera postoji 6 km uređene šljunkovite plaže, a
plaže su uređene svim neophodnim infrasturnim objektima. Ada Ciganlija je za
kupalište i plažu dobila plavu zastavu-važan sertifikat koji svedoči o kvalitetu vode i
pratećim sadržajima. Oko jezera se nalaze uređene staze za šetnju, vožnju biciklima
i rolerima, ali i sadržaji kao što su skokovi bandžijem,veslanje, jedrenje, skijanje na
vodi i ronjenje. Kafići i restorani su svuda oko jezera, a postoji i uređeni parking za
one koji dolaze kolima. Zbog svog idealnog položaja, Savsko jezero je odlično mesto
za održavanje najrazličitijih državnih prvenstava i takmičenja u veslanju, pecanju i
triatlonu. Tako će ovog septembra ovo biti poprište važnog sportskog događaja za naš grad.