Istorijski muzej Srbije – trezor srpskog identiteta

Ako ste prvi put u Beogradu, želećete da osetite duh grada i steknete osnovne uvide u to kroz kakav materijalni i duhovni prostor ste zakoračili. Međutim, svaki naredni put želećete da upijete što više informacija i da pokušate da razumete šta se to na Balkanu dešava. Za pravo upoznavanje grada je najbolje da se smestite u nekom od starih krajeva Beograda, kao što su Dorćol ili Vračar, pa da onda šetnjom odatle na najbolji način upijete duh prestonice.

Istorijski muzej Srbije, smešten tik uz monumentalnu zgradu Skupštine Republike Srbije, pravo je mesto za to. Bez šminke, nudeći priču o jednom narodu na moderan i interaktivan način, Istorijski muzej je pravo mesto za svakoga. Tu ćete moći da se upoznate sa predmetima i istorijskim izvorima koji živo svedoče o pobedama i porazima, o velikim podvizima jednog malog naroda, kao i stradanju kroz koja je taj isti narod prošao.

Kažu da je istorija učiteljica života, pa vas pozivamo da pogledate čemu vas Istorijski muzej Srbije može naučiti.

Čemu Istorijski muzej?

Prema aktu iz 1966. godine, osnovan je muzej sa zadatkom da prikuplja, čuva, sređuje i proučava materijal iz istorije srpskog naroda od najstarijih vremena do današnjih dana. Međutim, samo osnivanje ovako značajne institucije, nije lagano proteklo.

Prvi pokušaj iz 1950. brzo je propao. Već naredni iz 1954, planiran je povodom 150-godišnjice podizanja Prvog srpskog ustanka i dao je značajne rezultate. Istorijski muzej nije formiran, ali se napravila veoma uspešna izložba Muzej Prvog srpskog ustanka koja je okupila značajan materijal od izuzetne važnosti za srpski narod koji je negovao revolucionarni i slobodarski milje.

Muzej je osnovan tek 1963. godine, i hronološki je podeljen na nekoliko celina: srednji vek, period strane vlasti, period 1804-1918, Drugi svetski rat i posleratni razvoj Srbije. Dugo je srpska istorija bila prećutkivana i odbacivana, ali je muzej i pored toga uspeo da  sakupi i očuva veliki broj značajnih eksponata.

Zbog velikog broja značajnih eksponata, tekstova, zastava i grbova, očuvanih karata, oružja i ratne opreme, dokumenata i fotografija, Istorijski muzej se sa pravom smatra trezorom u kome se čuva identitet srpskog naroda.

Istorijske zbirke u muzeju

Istorijske zbirke su koncipirane na osnovu materijala od kojih su izvori napravljeni. Jezgro muzejskog fonda čine pre svega ostaci koji su se nalazili u Muzeju Prvog srpskog ustanka, i koji su obuhvatali predmete iz tog perioda. Oružje ustanika, zastave, odeća, dokumenta – sve je to pripljeno i ostavljeno na čuvanje da svedoči o burnim istorijskim i ustaničkim vremenima i o borbi Srba za svoju državu.

Današnji muzej se sastoji od nekoliko odeljenja: Istorijsko, Arheološko, Opšte, Odeljenje stručne biblioteke i mnogih drugih. Svako ko je zainteresovan za stručno proučavanje nacionalne istorije, ovde će naći pouzdano uporište i čvrstu građu za dalaj istraživanja. Radoznali turista će kroz razne interaktivne programe i tematske izložbe moći da stekne uvid u kompletnu sliku našeg naroda i njegovog mesta u evropskom i balkanskom korpusu.

Interaktivne izložbe za posetioce

U toku svog poluvekovnog rada Muzej je organizovao razne reprezentativne zložbe koje su prikazivane kako u Beogradu, tako i širom Evrope. Posebnu pažnju je izazvala izložba Dinastija Obrenovića, Službeno odelo u Srbiji u 19. i 20. veku, Prvi srpski ustanak i obnova srpske državnosti, Ikona – srpska istorijska i duhovna slika… Izložbe su posvećivane i Karađorđevićima, Mihajlu Pupinu i oružjima i vojnoj opremi.

Zbog izuzetnog značaja koji muzej ima za ceokupan srpski narod, dobio je nekoliko visokih priznanja, kao što su Vukova nagrada 1997, nagrada Muzejskog društva Srbije, da bi 2013. godine Muzej bio odlikovan i Sretenjskim ordenom, najvišim državnim priznanjem.

Zgrada Istorijskog muzeja

Priliku da osmisle zgradu muzeja čija jeprvobitna namena bila da bude banka, dobili su beogradski arhitekti Petar i Branko Krstić. Ovaj projekat negovao je urbani modernizam u stilu art dekoa, čiji je geometrijski dizajn fasadnog platna bio obogaćen ornamentalnim detaljima.

Sama zgrada je teško stradala u Drugom svetskom ratu, pa se posle njegovog završetka pristupilo kompletnoj rekonstrukciji. Zgrada je ubrzo dobila kulturne i naučno-obrazovne sadržaje. Od 1960. godine pa sve do 1996. godine ovde je bio Muzej istorije Jugoslavije, da bi od 2006. godine Istorijski muzej Srbije bio ustoličen kakav je i danas.

Konak kneza Miloša

Malo ljudi zna da na Topčideru jop uvek postoji konak kneza Miloša koji danas pripada Istorijskom muzeju i može se sa jednom kupljenom ulaznicom takođe obići. Konak je jako zanimljiv jer čuva izvornu autentičnost iz perioda sa početka 19. veka.

Po načinu zidanja, planu i stilu, konak pripada kasnoosmanskoj arhitekturi i poredstavlja jedan od poslednjih graditeljskkih osataka osmanske kulture u Srbiji. Fasada konaka je okrenuta ka vrtu, današnjem parku. U to vreme konak je ispunjavao više različitih funkcija od  privatne rezidencije kneza, do mesta na kome su se obavljali državni poslovi.

Posebna zanimljivost konaka je drvorezbarska dekoracija. Autentične dekoracije nalaze se na tavanici hola, paradnoj sobi i bogomolji kneza Miloša.

Topčider je imao veliki značaj za porodicu Obrenović. Tu je po svom povratku na vlast boravio i preminuo knez Miloš, proslavljeni „Otac otadžbine“ i osnivač dinastije Obrenović. Posle dinastičke smene, konak kneza Miloša je bio prepušten zaboravu, da bi se osnivanjem Istorijskog muzeja Srbije, on pripojio i danas postoji kao njegov deo.

Posetioce konaka i muzja čekaju brojne neispričane priče o srpskoj istoriji, koje će vam oživeti neka stara vremena i pomoći vam da bolje razumete i ova sadašnja. Šetnja Topčiderskim parkom biće bonus.